Za novčanu pomoć od 100 evra za mlade od 16 do 29 godina prijavilo se 1.019.796 ljudi, a kako je ministar finansija Siniša Mali izjavio, za ovu meru država je izdvojila oko 12 milijardi dinara. Na ovaj način se ne rešavaju suštinski problemi mladih, a ova mera se može okarakterisati i kao politički uticaj na neglasače po prirodi.

Politikolog i izvršni direktor Instituta za evropska pitanja Naim Leo Beširi povod za isplatu jednokratne državne pomoći ocenjuje kao pokušaj da se obezbede glasovi jednog dela mladih ljudi na predstojećim izborima.

„Prosto je i slepima jasno šta predsednik želi ovim da poruči i da uradi - jeste da ovih 100 miliona evra koje će potrošiti iz državne kase, mimo bilo kakvog ovlašćenja, je kupovina glasova mladih ljudi. Dati im sto evra kao jednokratnu pomoć, pod izgovorom da je pomoć za kovid, pokušava da obezbedi barem deo te glasačke mašinerije. Da je to tako videli smo i kasnijim komentarima predsednika da ako on ostane na vlasti da će dobiti još 100 evra”, objašnjava politikolog.

Redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu Boban Stojanović navodi da ova “helikopter“ praksa nije vezana samo za Srbiju, ali da se novac daje mnogo više nego u drugim zemljama. Zamera što se novac daje neselektivno, jer mladi ljudi imaju različite potrebe. Jednokratna pomoć ne rešava sistematske probleme mladih.

“Mladima je bitnije da imaju perspektivu u svom životu od jedne jednokarne pomoći iz koje će oni kupiti trenericu ili patike. Mladi traže sigurnost u zemlji, motiv da ne odu u inostranstvo. Možda je bilo bolje ulaganje u obrazovanje”, navodi profesor Stojanović.

Dajna Marinković iz Centra za omladinski rad kaže da iz perspektive omladinskog rada, čiji je fokus i interes dobrobit mladih, mera jednokratne pomoći mladima od 100 evra je baš to - jednokratna, odnosno nije usmerena na sistemsko rešavanje problema sa kojima se mladi suočavaju. Neka od tih rešenja su izmene zakonadavnog okvira koji se tiču mladih, kao što je na primer aktuelna izmena Zakona o mladima i izrada potpuno nove nacionalne strategije za mlade.

“To je samo početak onoga šta sve može da se uradi i mi opet kao Centar za omladinski rad mislimo da upravo ovakav početak treba da stvori neke preduslove za unapređenje položaja mladih u našem društvu, odnosno u Srbiji”, navodi Marinković za podkast “Reaguj!”.

Osim o ovome, slušaćete i o načinima na koji su druge zemlje rešavale probleme izazvana pandemijom kod mladih.

Na podkastu rade Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Kosović, Irena Čučković i Sanja Đorđević.